МОНАШКИ ЖИВОТ

Према казивању архиепископа Данила II у Житију свете краљице Јелене, Градац је основан као велики и богат манастир, о коме се краљица посебно старала. Изабрала је монахе да у њему пребивају, утврдила црквени устав и поклонила манастиру села и имања. Градац је основан као мушки манастир и такав је и остао док није запустео. О томе сведоче надгробне плоче са натписима и именима калуђера из периода између XIII и XIV века.

Није познато колико је света краљица Јелена боравила у манастиру, осим онога када је надгледала зидање цркве. Вероватно је долазила и касније и највероватније је ту имала своје одаје и капелу.

После смрти свете монахиње Јелисавете Градац је и даље уживао углед који му је доносио гроб “велике краљице“. У повељама краља Милутина Бањској и Хиландару, игуман градачки Исаија помиње се на петом месту. што говори о значају овог манастира у том периоду.

Нема података о животу у манастиру после продора Турака у ове крајеве, и Косовске битке. Вероватно је опљачкан. Али изгледа да је монашки живот трајао и у време Бранковића. После 1455. године манастир је највероватније порушен, после битке код Новог Брда, али се ипак бар неки калуђер вратио у њега. Удругој половини XVI века је био пуст, а велика обнова догодила се крајем XVI столећа. Игуман Стефан и старац Пајсије поново покривају кров оловом и обнављају братство. Око 1600. године манастир је поново похаран, али га митрополит рашки Висарион обнавља. Тада је дозидана и спољашња припрата.

Кроз цео XVII и XVIII век нeма података о животу у овом манастиру. Крајем XVII века Турци су скинули оловни покривач а даље се црква урушавала тако откривена.

Тек 1910. године над градачком црквом је постављен заштитни кров са црепом, на дрвеним стубовима.

Потпуна реконструкција главне цркве обављена је од 1963. до 1975. године.

Градац је поново оживео као женски манастир. Године 1982. када је игуман манастира био схиархимандрит отац Јулијан, почела је изградња конака.

У међувремену сабрале су се сестре у манастиру са игуманијом - мати Ефимијом и духовником јеромонахом - оцем Виталијем.